Vračevi i oboleli

Jesen, kiša, magla, decembar...
Krsne Slave od vajkada prisutne kod našeg naroda, zahvalne su teme za sutrašnje hvaljenje , prepričavanje, ali i ogovaranja. Što bi se reklo - svadbe i Slave “najluđe kobile“.

Dugo ne pisah ništa na blogu. Razmišljam o Slavama i da bi možda mogao nešto da napišem o ovom, našem, jedinstvenom običaju. Vrtim film po glavi prisećajući se raznih Slava na kojima sam bio. Opet me inspiriše naš „nulti oboleli od sindroma stečenog nakon izbora“. Igrom slučaja bejasmo na jednoj Slavi nedavno.

„Naš Vrač“ - prvi među jednakima rešio da proslavi svoju službenu Slavu po imenu „Vračevi Kuzman i Damjan“. Ovo je slava zdravstvenih radnika i iz tih razloga se održala u prostorijama Doma zdravlja. Zamislio naš domaćin da okupi sve posredne i neposredne prijatelje ovog visokog doma , kao i svoje kolege , stručne saradnike i eminentne stručnjake iz našeg okruženja. Da se Slava proslavi, obeleži, da se red ispoštuje, a tradicija sačuva. Pozvao ljude različite pameti i opredeljenja. Bilo nas svakakvi’. Namera našeg vrača beše krajnje iskrena i dobronamerna . K’o veli Slava je, Dom zdravlja zajednički, pa eto prilike da se sretnu i vide oni što se ne viđaju često i ne misle isto. Tako je i počelo....

Ljubazni domaćin, sa svojim najbližim saradnicima srdačnom dobrodošlicom dočekao je svakog gosta. Da su sve zvanice cenile poziv prvog među jednakima govori činjenica da svi dođoše u zakazano vreme. Iza poslednjeg gosta kao kruna vrhunskog scenarija stigao je i naš duhovni pastir, a da bi sve bilo na svom mestu eto i „nultog obolelog od sindroma stečenog nakon izbora“. Znate na koga mislim...

Naš nulti ne dođe sam. Za ovu priliku, sa sobom je poveo i svoje „eminentne“ stručnjake iz domena zdravstva. Bili su tu lokalni ministar zdravlja - po zanimanju bivši radnik štamparije , zatim predsednik UO Doma zdravlja – po zanimanju trgovac itd... Kako i dolikuje po važnosti funkcija , čekalo ih je mesto ispod ikone. Nakon što je svako zauzeo svoje mesto, pristupilo se sečenju slavskog kolača. Bariton duhovnog pastira se prolama akustičnom prostorijom i uz pojanje rukom poziva našeg nultog da zajedno okreću slavski kolač. I tako, dok ga je duhovnik držao u ulozi „glavnog“ , nulti oboleli je bio pod kontrolom. Pristojnost je trajala desetak minuta. Ali avaj, čim je završen zvanični deo i kad su zvanice krenule da se časte, onim što su domaćini „naspraljali“, naš Nulti oboleli, da li zato što bira društvo s’ kim će da mrsi, ili zarad nekog važnog posla, skočio je od stola. Beše to baš u momentu kada je lokalni ministar zdravlja hteo da uhvati za parče gibanice. Viknuo je „zamnom“. Naš ministar se trgao, kao da je uhvatio za bombu umesto za gibanicu , skoči za svojim vođom, a za njima sva ostala nultova bratija i krenuše ka izlazu.

Klonirani kursisti prolazeći kroz špalir začuđenih gostiju, visoko podignute glave, pratili su svog vođu u stopu. Gosti „sa strane“, svi se redom zgledaše, pitajući svoje bližnje – ko su ovi?! Kada su saznali, čuđenje beše još veće.

-Ti komandante, vojvodo – šta si, sad možeš i da odrecituješ neku pesmicu Mire Marković, prolazeći iza leđa jednog od pozvanih gostiju, naš nulti oboleli ne izdrža i „nagrdi“ čoveka. Dok se „komandant“ snašao svita je već zamakla. Neko je samo prokomentarisao - Bože ti sačuvaj, nestadoše ko nečastivi.

Svi oni koji su na Slavu došli s čestitim namerama, da ispoštuju domaćina kako je red i kako dolikuje su ostali. Onaj ko je od Slave želeo da napravi „najluđu kobilu’’ taj je i otišao. Zašto, samo on zna, al’ na Slavu "niko ne dolazi slučajno".

Lepote poroka

Akva park , turizam, možda i naturizam su budućnost življenja i izvor egzistencije naših sugrađana.Kao vizionar, naš nulti oboleli sistematično skreće stručnost naših meštana sa poljoprivrede na (na)turizam. Po rečima nultog , napušteni radnici Elana , Ferofleksa, Krznoteksa i ostalih eks – a, živeće lepo i dugo, do kraja života od usluga (na )turizma .Nema potrebe da sumnjamo. Naročito ako poznavajemo stručnost ljudi oko njega. Koliko vidimo sadržaji kanalskog parka su već osmišljeni . Idemo dalje...

Zamislimo priliv turista iz pravca južne zemljine kugle. Prvo na čega nailaze je silos po kojem smo nadaleko poznati, pa čak i uočljivi. Silos je naša najviša čuka (tačka). S obzirom na čuku – mogli bi se ugledati na susednu, bratsku državu i postaviti pozdravnu poruku „Sa silosa soko kliče dobro doš’o namerniče“. 

Potom se dolazi do pružnog prelaza koji je izuzetno bezbedan i uređen. Toliko je bezbedan da možeš i peške preći. Naš Evropljanin - namernik potom stiže do špiritane, koja kao istorijska građevina treba da ostane netaknuta. U svojoj aktivnosti, kao vulkansko grotlo, mora da izbacuje više pare i magle, kako bi se stvorio vizuelni efekat ulaska u nešto nesvakidašnje. 

Prolaskom kroz dimnu zavesu skretanjem u levo turista stiže do izvora „mure“. Pretpostavljam da je na ovom „vrelu“ zamišljena egzotična terasa u sklopu botaničke bašte sa stazom za splavarenje. Sada već faktički, turisti su ušli u kompleks nesvakidašnjeg Akva parka. 
Uskom stazom u koloni jedan po jedan dalje ih vodi vodič iz „Trsta“, jer on ovaj teren najbolje poznaje. Svaki korak levo ili desno mimo vodičevog traga stajete u „veliko iznenađenje“. 

Po viziji nultog obolelog naše sugrađane moramo prekvalifikovati iz primarnih zemljoradnika u uspešne turističke radnike – turizmologe. Shodno tome imamo prostor u srednjoj školi „Svetozar Miletić“ sa novim smerom – Seoski Turizam sa ugostiteljstvom . 

Sa našim vodičem turisti – namernici stižu do dela kompleksa poznatijeg kao šumica i kamp. Pored novoizgrađenog sadržaja, predlažem, u ovom delu obavezno zadržati prirodni fenomen ovog ekosistema po kojem smo jedinstveni u svetu.Svako drvo ima svoje ime:Pera , Đoka , Seka ...a sve u rimi sa onom narodnom „Na kestenu starom, dve imena stoje - voleli se dvoje“. U delu novoizgrađenih objekata pored bazena , tobogana , veštačkih talasa , skutera, vodopada , veliki broj naših meštana prevoziće turiste sa obale na obalu. Naše gondole će biti autentične sa naših prostora – čamci naši šperani. Veliki broj srbobranaca biće uposleno kao logistička podrška .Zbog velike posećenosti stvoriće se potreba za privatni smeštaj i sve to u organizaciji turističke agencije čiji je vlasnik lokalno ministarstvo turizma.

Vraćamo se na početak turističke destinacije .Prolaskom kroz dimnu zavesu našeg aktivnog vulkana , skretanjem u desno turista nailazi na Gradsku plažu. Plaža se pruža do krečane , ograđena i uredno ukrašena da se sa puta ne vidi njena unutrašnjost. U kvalitet ograde ne sumnjamo , jer znamo ko ju je zavario. Ograda kroz koju se ne vidi unutrašnjost plaže dozvoljava i dozu naturizma bez koje evropski turista širokih, evropskih shvatanja ne može da zamisli odmor. U ovom delu Akva parka mi muški nemamo posla. Onaj deo muške populacije koji nisu „gondolaši „ ostaće kući , kuvati kukuruze , peći kokice , mesiti krofne, i mekike (kad već nema solane). Naše lepše polovine biće uključene u promet naših kućnih unikata kako bi na sve načine zadovoljile goste - (na) Turiste. Toaleta naših izabranica na plaži mora biti u skladu sa okruženjem. Poznavajući mentalitet nas samih , da ne bi bilo „Da me vidi moja mila majka“ potrebna je dodatna priprema i edukacija dela stanovništva koja će biti zaposlena s desne strane mosta.

Poznato je da su naši muški skloni praćenju , vrebanju, gibicovanju. Ovog puta bi to bilo iz rita. 

I da se na trenutak vratim na početak. Na čuku.Da ne bi naša najviša čuka (silos) bila korištena za polaganje pogače na glavu , apelujem na lokalno ministarstvo za kulturu tj lokalnog ministra kulture da uloži sve svoje znanje i stručnost u prenošenju visokog stepena zapadne kulture i tolerancije u naše gorštačke glave što pogaču dobru mese.

Lokalni ministar za turizam našao se ovim projektom u nebranom grožđu.Imao je do sada vremena na pretek , pa mu pasija bili konji. S obzirom na obim projekta , bojim se da će od sada malo vremena imati za konje .Mislim da će svoje znanje i stručnost po pitanju turizma umeti da prenese na nas, da shvatimo da je turizam na selu isplativiji nego turizam na moru. U tom slučaju žao mi konja. 

Da se vratim turistima namernicima. Prelazeći most koji je izuzetno siguran stižemo u severni deo Akva parka. Od ruševine od hotela koji tone, naš nulti oboleli je zamislio da to bude banjsko lečilište sa medicinskim centrom,. U sklopu tog monumentalnog objekta je i gerantološki centar sa porodilištem , što po stanju stvari na terenu ne isključuje i jedno sirotište u sklopu svega toga. Planom ovog dela Akva parka ispunjavamo sve želje naših turista pa čak i mogućnost dugog konačišta .

Što se tiče ovog dela zamisli našeg nultog obolelog kadrovski je potpuno pokriven i obezbeđen . Celokupan krizni štab sa teme „svinjskog gripa“ prelazi u severni deo Akva parka gde će nastaviti da krizira. Nadarenost i stručnost našeg lokalnog ministra zdravlja u kombinaciji sa frustracijama i moždanim olujama našeg nultog sluti, na žalost, na vrlo neizvesnu budućnost. U ovakvoj kombinatorici svinjski virus može samo mutirati u dželata naših novčanika.

Novonastali virus po imenu BA GA se može jedino zaustaviti izgradnjom Akva parka, ali obrnutim redosledom . Da ipak počevnemo od sirotišta i samo tako bi se virus BA GA vratio u svoju kapsulu, tamo gde mu je i mesto. 

Ž.B.

Kloniranje kursista

Opet novi spektakl!


Generalno spektakl ume da podrazumeva i pozitivna događanja, ali u našoj sredini, to je gotovo nemoguće. NULTI OBOLELI priređuje samo cirkuse, koji vređaju zdrav razum. Često smo zato u nedoumici da li živimo u Srbobranu, ili u Barandi „čekajući rode“. Čelnici naše opštine su izgubili sve norme odgovornosti i svesnog ponašanja. Zabrinjava činjenica što su stazama našeg Nultog (za sada) krenula i četvorica njegovih odabranih funkcionera – klo(v)nova.

Pošto se ne radi o medicinskom presađivanju genetskog zapisa, ove klo(v)nove nazivaću sintetički klonovi. Primećujem da prilikom odabira budućih klonova, njihov guru, a naš Nulti, precizno odabira kursiste koji su negativni na SIMPATIKUS test (ne crvene), ili su rođeni pre sramote. Element koga se takođe drži pri odabiru je da kursista svoj stav ne sme da ima, a interes gurua mora da čuva po svaku cenu, jer se tiče i njega samog. Kruna završetka sintetičkog kloniranja je konstantni način života klonova po deset „Nultovih“ zapovesti:

1.U ogledalu vidiš samo mene

2.Ne veruj svojim očima , držim te za ruku

3.Uši su ti potrebne samo zbog naočara

4.Ako ne želiš tuđe , ne imao ni svoje

5.Imaćeš svoje , ako ne diraš moje

6.Što je tvoje , procentualno je i moje

7.Uzmi malo al’ od svakog

8.Ko hoće bolje široko mu polje

9.Nemam prijatelje , imam svoje ljude

10.Ja sam vlast i imam divan novčani osećaj

Sve ove zapovesti su sadržane u jednoj koja glasi: „SRBOBRAN, TO SAM JA!“

Ceo smisao življenja klonova zasniva se u gore navedenim načelima. Načela su vrlo jasna i ne dopuštaju improvizacije, jer na njih je NULTI OBOLELI izuzetno osetljiv.

Za svu četvoricu blaženo uhlebljenih i partijsko novoobojenih važi da ulažu velike napore u svaki kilav posao kojeg se dohvate. Problem je što su za nas, obične građane, njihovi, kilavi poslovi od životne važnosti. Idemo redom.

Poslovi prema kojima dvojica od četvorice imaju afiniteta, a stručnosti i znanja najmanje, su prosveta i turizam. Pitam se, da li su svesni da u ovim ulogama eksperata ispadaju smešni?! Ono što se međutim jasno očitava je da su vrlo smišljeni u nadogradnji kućnog budžeta. Oni su naime, na platnom spisku svog gurua. Naravno, sve mi to plaćamo. I pored svega umeju da kažu, nije sve u novcu. Zato mali savet: Ako vam gospodo novac zaista ne donosi sreću, to je bar lako, vratite ga.

Što se tiče trećeg klona imao je šarolik život. Shodno tome menjao je boje partijskih zastava. Osim zastava menjao je i majice sa likovima svojih idola. Uspešno glumi diplomatu sive eminencije. Četiri puta razmisli pre nego što ništa ne kaže.Takođe je na našem platnom spisku u ulozi domaćina najreprezentativnije kuće. Za razliku od predhodne dvojice, mudar je.

Četvrti klon je samo klon.Toliko je proziran, bez boje i mirisa da kad nije tu kao da jeste i obrnuto.U svom ponašanju od strane Gurua je ograničen kao terasa. Od nedavno je i on na platnom spisku, a nama je svejedno radio on ili ne, rezultat je uvek kilav.

Ovo su za sada četvorica sintetičkih klonova koje je iznedrila kombinacija „kvalitetno“ odabranih kursista iz naše apatične sredine. Ne sumnjam, kako idu note, biće ih još. Ali ovo upravo i pišem da bi ih bilo što manje. Ostalima preporučujem staru poslovicu:

Ako želiš biti srećan jedan dan, NAPIJ SE

Ako želiš biti srećan nedelju dana , OŽENI SE

Ako želiš biti srećan do kraja života, GAJI CVEĆE

Ž.B. 

Moždane oluje

Živeti pod lažnim identitetom, hm, za tako nešto mora da postoji debeo razlog?!


Ipak, iskustvo kaže, najčešći razlog takvog ponašanja je STRAH. Strah od nekog, nečeg, strah od sopstvene senke...Ume to čoveka da natera u „Sidartin beg“. Čudno, u takvom begu, umesto da izazove žaljenje, begunac obično postaje smešan.

Gubitak sopstvenog identiteta je bolest i to razumem, ali tri puta za kratko vreme menjati identitet, a pri tom (ne) sećati se predhodnog , to može samo naš NULTI oboleli od sindroma stečenog nakon izbora. O ovom sindromu sam pisao ranije pa se ovom prilikom ne bih ponavljao. Ovaj put malo o istoriji bolesti. Mutirao je sledećim redom...

Naš NULTI je nekada živeo život politički, apatičnog čoveka. Izgledao je zdravo, malo mitingovao po kafanima, svađao se s ljudima i ispravljao krive Drine. Ništa specijalno, takvih ima koliko hoćeš. Ugledavši čoveka sa dva „simetrična oka“ i sloganom „Ko sme da vas pogleda u oči - ko, ko , ko,???“ naši NULTI biva hipnotisan. Gubi razum i kreće ka njemu. Poput „BANANA-MEN-a“ doživljava transformaciju , mada njegov zalogaj nije bila banana. Progutao je novu teoriju nastanka čoveka , po kojoj čovek nije nastao po Darvinovoj teoriji. Nastao je po teoriji njegovog, tadašnjeg, idejnog vođe – tvorca . Nije bilo razloga za sumnju. SVAKA MU JE ZLATNA, govorio je naš NULTI.Da je nulti u pravu, potvrđeno je premijerskim mestom njegovog idejnog vođe. Narodnjačku opciju koji je NULTI ne tako davno zastupao kod nas, pravdao je u kontinuitetu rečima „Bolje JA nego neki bezbožnici iz prošlosti“. Bilo je tu još opisnih momenata „bezbožnika iz prošlosti“ , ali preskočiću to ovaj put. Nedavno im se naš NULTI, u skladu sa svojim transformacijama, izvinjavao.

Kako ništa nije večno i vlast se menja, naš NULTI je osetio potrebu za novim zalogajem. I ovog puta je progutao nešto apstraktno.Transformisao se u neutralnog kandidata i ogrnuo se u plašt lokal -patriotizma. Kao takav se „ububio“, što bi rekao naš narod.Tako učauren čekao je kristalizaciju političke scene .

Treba reći, kao nedovršen pravnik svoje mesto lako je našao u okruženju ljudi gde je „Stručnost iznad svega , pa i politike“. Ipak, njegova sujeta mu nije dozvolila da bude osamnaesti plusić u nizu. O „žutima“ kako ih je neformalno najčešće nazivao nikad nije imao naročito mišljenje. Osim kad je to bilo korisno. Tada je naprasno postajao fan, šta god to značilo. Kao bivši konzervativac, nesuđeni osamnaesti plusić , lokal patriota i ko zna šta sve ne, nije on sebe nikad potpuno video u „EVROPSKOJ SRBIJI“. Imao je on tu razne zadrške i primedbe. Da bi mu se razbistrilo i da bi u potpunosti razbio dileme koje su ga mučile, došao je čika Mićo.

Kako ništa nije večno i vlast se menja i uzgred, kada je pomislio da mu spasa nema, od ljudi koji se bave upravo takvima , obasjalo ga žuto sunce na plavom horizontu. Mada čini mi se, poruku od početka nije razumeo najbolje.

Naš NULTI ga je dočekao „domaćinski“. Već kako on to zna, antagonistički, nadmeno. Vladarski se poneo prema čoveku iz susedne opštine, koji je po ubedjenju evropejac i koji je ovde došao poslom. Prozivao ga je naš NULTI raznoraznim, uvredljivim rečima. Čika Mićo, kao stariji, iskusniji i mudriji sve primio k znanju. Radio je svoj posao i čekao pravi momenat, a naš NULTI je, po sopstvenim rečima, naslutio da se iza brda nešto valja.

I zaista, posle gromoglasnog „lupetanja“ , valjanja u sopstvenom glibu, vike, dreke, zaprljan i musav naš NULTI, da li pod presijom da se iza brda nešto valja, donosi za mnoge neočekivanu odluku. Vreme je za zaokret.

Prvi ga je umio čika Mićo.Starom evropejcu to nije bilo teško. Skrojio mu je i novo odelo. Odelo mu nije baš po meri, malo ga steže, ali je novo - što je najvažnije. Po evropskim, standardnim brojevima . NULTI će morati da se zduva da bi mu bilo komotnije. Jedino što mu ostaje su njegovi kompleksi, kao konstanta koja se ne menja, a u mnogome utiču na promenu njegovog identiteta.

Ne sumnjam u sposobnosti krotitelja našeg NULTOG. Takođe znam apetite čoveka sa lažnim identitetom. Predlažem da sačekamo da vidimo kakav mu je poslednji zalogaj, čika Mićo spremio...

Željko Bogojević